A A A

О нама

Вести

Помоћник министра Вишња Ракић о правима потрошача на трибини „Шта купујемо – Права потрошача на периферији ЕУ“

Помоћник министра за заштиту потрошача, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Вишња Ракић била је учесник на трбини на тему „Шта купујемо – Права потрошача на периферији ЕУ“, организованој од стране недељника Време и Фондације Фридрих Еберт. Трибина је одржана у четвртак, 20. септембра 2018. године, у Медија Центру, у Београду, док су међу осталим учесницима били: Јован Јовановић, председник Центра за заштиту потрошача и унапређење квалитета живота грађана Форум; Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије; Мирјана Стевановић, новинарка дневног листа Данас; док је у улози модератора била Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника недељника Време.

Tоком стручне дискусије о правима потрошача, гђа Ракић је говорила о примени Закона о заштити потрошача, интернет куповини, поступку рекламације, декларисању робе, као и о наплати потраживања код услуга од општег економског интереса. "Закон о заштити потрошача донет је 2014. године и примењује се, ево, пуне четири године“ истакла је Ракић и додала да надзор над применом овог закона врше тржишни и туристички инспектори при Министарству. Помоћник министра је такође нагласила да постоји триста деведесет тржишних инспектора и седамдесет туристичких инспектора који контролишу примену Закона о заштити потрошача. Што се тиче имплементације европских директива у наше законодавство, Ракић је констатовала да је „у Закон о заштити потрошача имплементирано четрнаест директива. Пошто је Србија на путу ка Европској унији, наша је обавеза да у своје законодавство имплементирамо директиве Уније". Ракић је навела да је због динамике у овој области потребно законе прилагођавати променама које настају на тржишту и том приликом додала да Министарство тренутно ради на изменама Закона о трговини, као и Закона о електронској трговини, који би ускоро требало да уђу у скупштинску процедуру. „Што се Закона о заштити потрошача тиче, требало би да предлог о његовој измени буде спреман у другој половини 2019. године" истакла је Ракић.

На тему права потрошача на рекламацију, помоћник министра, Вишња Ракић је нагласила да „потрошач, уколико је незадовољан куповином неког производа, прво се обраћа трговцу који је у обавези да прими његову рекламацију, било у писаном или у усменом облику“. Ракић је даље додала да „постоји обавеза трговца да води књигу рекламација и да има запослено лице које је задужено за пријем рекламације. На основу садашњег закона, трговац је у обавези да одговори потрошачу да ли је рекламација основана или није“, истакла је Ракић. Даље је навела да у самом Закону о заштити потрошача постоји члан који регулише рекламациони поступак, као и да предузећа која пружају услуге од општег економског интереса „морају да обезбеде бесплатну линију (кол-центар), као и комисију која ради на решавању рекламација и у којој се обавезно налази неки представник удружења потрошача", закључила је она.

Како је евидентан убрзан развој електронске трговине у Републици Србији, Вишња Ракић је истакла њене предности али је овом приликом апеловала на све потрошаче да обрате пажњу од кога купују, имајући у виду велики број нерегистрованих трговаца који обављају продају преко Инстаграма и Фејсбука. „То се, наравно, не односи на Инстаграм или Фејсбук профиле регистрованих трговаца, зато што у тим трансакцијама потрошачи имају на располагању читав корпус права који им стоји на располагању“, казала је Ракић и додала „када потрошачи купе робу на Инстаграму или Фејсбуку од физичких лица, која нису регистрована као трговци, тада губе право на било какву врсту рекламације".

На питање о агенцијама за наплату потраживања, Вишња Ракић је нагласила да су "потрошачи дужни да плате дуговање искључиво оном субјекту који им је продао робу или извршио услугу“, додавши да поменуте агенције немају право да наплаћују потраживања у име трговца.  

На самом крају ове стручне трибине Вишња Ракић је истакла обавезу увозника при декларацији робе и том приликом рекла да "декларација мора да садржи земљу порекла, податке о увознику, податке о сировинском саставу (уколико је текстил), начину употребе... Производи се најчешће дају Југоинспекту који је надлежан за проверу квалитета производа", наводи она и упозорава: "Не смемо заборавити једну ствар – у Србији постоји и Закон о безбедности производа. Тај закон прописује следеће: онај ко увози робу даје документацију именованом телу да то тело види да ли је то у складу са законима у Србији те након тога добијају решење да ли тај производ могу да пласирају у Србију", закључила је Ракић.

 

 

 

 

 

Вести

Партнери

Заштитите права

Заштитите своја законом гарантована потрошачка права кроз четири корака:

1. Обратите се трговцу 

2. Обратите се регионалном саветовалишту

3. Вансудско решавање потрошачког спора

4. Судска заштита

Преузмите публикације

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Правила коришћења | Импресум