Област непоштеног пословања у Србији је уређена члановима 17. до 27. Закона о заштити потрошача из 2014. године. Трговци у Србији морају да поштују законом утврђена правила када улазе у односе са потрошачима у циљу продаје својих производа (и услуга), без обзира које средство комуникације се користи (интернет, продаја путем телефона, продаја од врата до врата, оглашавање и сл.).
Закон у Србији забрањује две врсте пословања:
- Обмањујуће оглашавање у које спадају: обмањујуће пословна пракса (члан 19.) и пропуштање којим се обмањују потрошачи (члан 20.)
- Насртљива пословна пракса (члан 22.).
У облике пословања који се увек сматрају обмањујућим спадају:
- Неистинита тврдња трговца да његово тржишно поступање одобрава одређени јавни орган или истинита тврдња исте садржине у случају да се трговац не придржава услова под којима му је дато одобрење
- Намамљивање потрошача рекламирањем производа по ниским ценама, уз прикривање чињенице да је веома мали број таквих производа доступан у залихама
- Обећање да одређени производ омогућава сигурну шансу за победу у играма на срећу
- Бесплатно (трговац може да користи реч „бесплатно“ у описивању производа које оглашава једино ако не постоје никакви додатни или скривени трошкови).
У облике пословања који се увек сматрају насртљивим спадају:
- Упорно обраћање потрошачу, противно његовој вољи, ради закључења уговора
- Огласи који се директно обраћају деци да купе или да убеде родитеље или друге особе да за њих купе производ који је предмет оглашавања
- Препреке за остваривање потрошачких права.
Обмањујуће пословање
Пословање се сматра обмањујућим ако се њиме износе нетачне информације или је, иако не садржи неистините информације, представљено на начин који доводи или може да доведе просечног потрошача у заблуду у погледу:
- постојања или природе производа
- основних обележја производа (доступност, предности, ризици, употреба, састав, испорука, подобност за употребу, поступање по притужбама)
- обима обавеза трговца, разлога за одређено тржишно поступање и природе процеса продаје
- цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене
- потребе за сервисирањем, деловима, заменом или поправком
- положаја, особина или права трговца или његовог заступника који се односе на њихов идентитет или имовину, квалификације, статус и својинска и права интелектуалне својине којима располажу, награда или признања која су примили
- права потрошача, укључујући право на поправку, замену или повраћај средстава или ризика којима може да буде изложен.
Пословање трговца се такође сматра обмањујућим ако се њиме изостављају или скривају, односно на неблаговремен, нејасан и неразумљив начин пружају информације које се односе на горе наведене елементе. Према члану 22. позив на куповину мора да садржи следеће информације:
- основна обележја производа у обиму који одговара датом производу и употребљеном средству комуникације;
- назив и адресу трговца и по потреби, назив и адресу трговца у чије име послује;
- цену, укључујући пореске и друге дажбине, трошкове транспорта, поштарину и трошкове испоруке;
- правила о плаћању, испоруци и извршавању уговорних обавеза и начину поступања по притужбама потрошача ако правила одступају од захтева професионалне пажње;
- обавештењу о праву на једнострани раскид уговора.
Пример обмањујућег пословања:
Случај се односи на продају пакета канала сателитске телевизије у Великој Британији. Трговац је потрошачу дао неистиниту информацију да пакет укључује главне канале који су заправо били доступни само уз додатно плаћање. У овом случају, трговац је дао нетачне податке о главним својствима производа, чиме је навео просечног потрошача да донесе куповну одлуку коју иначе не би донео (одлуку да купи понуђени пакет коју можда не би донео да је знао да су главни канали доступни само уз скупљу претплату).
Пример пропуштања којим се обмањују потрошачи:
Нискотарифне авио-компаније у Великој Британији масовно су оглашавале јефтине карте на летовима до Шпаније за свега 20 евра у једном правцу. У огласима није било наведено да цена не укључује трошкове чекираног пртљага (25 евра по комаду пртљага), као ни накнаду за плаћање кредитном картицом (5 евра по трансакцији). Потрошачи су, међутим, пожурили са куповином карата како би искористили понуду и избегли касније плаћање карата по скупљим ценама. Оваква пракса је обмањујућа будући да је укупан износ који је потрошач на крају морао да плати знатно већи од износа који је назначен у огласу.
Насртљиво пословање
Насртљиво пословање постоји у ситуацијама када се на основну чињеничног стања може утврдити да постоји узнемиравање, принуда (укључујући физичку принуду) или недозвољени утицај којима се нарушава слобода избора потрошача (члан 24.). Елементи на основу којим се утврђује постојање насртљивог пословања су:
- време, место, природа и трајање насртљивог пословања;
- употреба претећег језика или понашања;
- злоупотреба тешких околности у којима се потрошач налази;
- тешка или несразмерна вануговорна препрека коју трговац поставља потрошачу који жели да оствари уговором загарантована права;
- претња трговца да ће против потрошача предузети законску меру која му није доступна у складу са законом.
Пример насртљивог пословања:
У Италији је једна телекомуникациона компанија обећала значајно повећање плата агентима телепродаје који буду успешни у склапању уговора са клијентима за пружање услуга фиксне телефоније и интернета. Агенти на територији Сицилије су путем телефона закључили неколико уговора са клијентима, углавном старијим грађанима, који нису у потпуности разумели о каквим производима је реч и који су касније тврдили да нису дали сагласност за пробављање тих услуга. Агенти компаније нису водили евиденцију о обављеним телефонским позивима. Такође се показало да су неки уговори склопљени са људима који нису живи.
*Текст је преузет из извештаја Андреа Филипо Гаљардија (Andrea Filippo Gagliardi), експерта ангажованог на ИПА пројекту „Јачање заштите потрошача у Србији“